Kitabı oku: «Лучшие сербские сказки / Најбоље српске бајке»
© ООО «Издательство АСТ», 2023
Аждаја и царев син
Био један цар па имао три сина. Једном најстарији син пође у лов1, па како изиђе иза града, скочи зец иза грма а он за њим. Утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец, него аждаја2, па дочека царева сина те га прождере.
Кад после тога прође неколико дана а царев син не долази кући, стану се чудити шта би то било да га нема. Онда пође средњи син у лов, па како изиђе иза града, а зец скочи иза грма а царев син за њим. Утече зец у ону рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец него аждаја, па га дочека те прождере.
Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ниједан, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов. Како изиђе иза града, опет скочи зец иза грма а царев син за њим. Утече зец у ону рекавицу. А царев Син не хтедне ићи за њим, него пође да тражи другога лова говорећи у себи:
«Кад се вратим, наћи ћу ја тебе.»
По том ходајући дуго по планини, не нађе ништа, па се онда врати у ону рекавицу, кад тамо, али у рекавици једна баба. Онда је запита царев син:
«Где је, бако, мој зец?»
А она му одговори:
«Мој синко, није оно зец, него је оно аждаја!»
Чујући то царев син, се забрине, па рече баби:
«Шта ћемо сад?3 Ту су ваља да и моја два брата пропала.»
Баба му одговори:
«Синко иди кући, док ниси и ти за њима4.»
Онда јој он рече:
«Бако, ја знам да си и ти рада да се опростиш те напасти.»
А баба му се утече у реч:
«О мој синко, како не бих! И мене је тако ухватила, али сад се нема куд.»
Онда он настави:
«Слушај добро што ћу ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине5, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем.»
После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици.
Кад дође аждаја, стане је баба питати:
«Куда тако далеко идеш? Никад не ћеш да ми кажеш куда идеш.»
А аждаја јој одговори:
«Е моја бако, далеко ја идем.»
Онда јој се баба стане умиљавати:
«А за што тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила.»
На то се аждаја насмеје, па јој рече:
«Онде је моја снага у оном огњишту.»
Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех да јој рече:
«Луда жено! Није ту моја снага. Моја је снага у оном дрвету пред кућом.»
Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече:
«Луда жено, није ту моја снага.»
Онда баба запита:
«Да где је?»
А аждаја стане казивати:
«Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу моја снага.»
Баба кад то чује, рече аждаји:
«То је далеко, то ја не могу љубити.»
Сутрадан кад аждаја отиде из рекавице, царев син дође к баби, па му баба каже све што је чула од аждаје. Онда он отиде кући, па се преруши: обуче пастирске хаљине и узме пастирски штап у руке, те се начини пастир па пође у свет. Идући тако од села до села и од града до града најпосле дође у друго царство и у царев град, под којим је у језеру била аждаја. Дошавши у онај град стане распитивати коме треба пастир. Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га запита:
«Хоћеш ли чувати овце?»
А он одговори:
«Хоћу!»
Онда га цар прими и стане га световати и учити:
«Има овде једно језеро, и докрај језера врло лепа паша. Па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера. Али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг за то, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне хоће него држи куда ти хоћеш.»
Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овце. И узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде. Како он изјави овце, одмах их пусти к језеру, а овце како дођу на језеро, одмах се развале око језера, а царев син метне сокола на једну кладу а хрте и гајде под кладу, па засуче гаће и рукаве те загази у језеро па стане викати:
«О аждајо, о аждајо! Та изиђи ми данас на мејдан да се огледамо!»
Аждаја се одзове:
«Сад ћу, царeв сине, сад.»
Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Како аждаја изиђе, ухвати се с њим попојаске, па се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја:
«Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске висине.»
А царев јој син одговори:
«Аждајо, не копај трица6! Да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.»
Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро.
Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола мете на раме а хрте уза се и гајде под пазухо па крене овце и пође у град свирајући гајде. Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ниједан чобан није могао доћи с онога језера.
Сутрадан царев син оправи се опет, и пође с овцама управо к језеру. А цар пошље за њим два коњаника да иду крадом да виде шта он ради, те се они попну на једну високу планину откуда ће добро видети. А чобан како дође, метне хрте и гајде под кладу ону, а сокола на њу, па засуче гаће и рукаве те загази у језеро па повиче:
«О аждајо, о аждајо! Изиђи ми ка мејдан да се још огледамо!»
Аждаја му се одзове:
«Сад ћу, царев сине, сад.»
Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Па се ухвате попојаске те се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја:
«Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске висине.»
А царев јој син одговори:
«Аждајо, не копај трица! Да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.»
Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро.
Кад буде пред ноћ, царев син: крене овце као и пре, па кући свирајући у гајде. Кад уђе у град, сав се град усколеба и стане се чудити где чобан долази кући свако вече, што пре ниједан није могао. Она два коњаника још су пре од царевога сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели. Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој све шта је и како је, «него» вели «сутра да идеш с чобанином на језеро, да га пољубиш у чело.»
Она кад то чује, бризне плакати и стане се молити оцу:
«Нигде никога немаш до мене једину па и за мене не мариш да погинем.»
Тада је отац узме слободити и храбрити:
«Не бој се, кћери моја, видиш, ми променисмо толике чобане! Па који год изиђе на језеро, ни један се не врати. А он ево два дана како се с аждајом бори, па му ништа не науди7. Само иди сутра с њиме, еда би нас опростио те напасти што толики свет помори.»
Кад ујутру бео дан освану и сунце ограну, уста чобан, уста и девојка, па се сташе опремати на језеро. Чобанин је весео, а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобан теши:
«Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем, кад буде време, ти притрчи и мене пољуби па се не бој.»
Кад пођоше и кретоше овце, чобан путем једнако весео, свира у гајде весело, а девојка иде покрај њега па једнако плаче, а он кашто пусти дулац па се окрене њојзи:
«Не плачи злато, не бој се ништа.»
Кад дођу на језеро, овце се одмах развале око језера, а царев син метне сокола на кладу а хрте и гајде пода њу, па засуче гаће и рукаве па загази у воду и повиче:
«О аждајо, о аждајо! Изиђи ми на мејдан да се још огледамо!»
Аждаја се одзове:
«Сад ћу, царев сине, сад.»
Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Како изиђе, ухвате се попојаске па се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, тада беседи аждаја:
«Та пусти ме царев сине да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске висине.»
А царев јој син одговори:
«Аждајо, не копај трица! Да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.»
Како он то рече, а царева девојка притрчи и пољуби га у образ, у око и у чело. Онда он махне аждајом и баци је у небеске висине, те аждаја кад падне на земљу сва се на комаде разбије. А како се она на комаде разбије, скочи из ње дивљи вепар, па нагне бегати, а царев син викне на чобанске псе:
«Држи! Не дај!8»
А пси скоче те за њим, па га стигну, и одмах га растргну, али из вепра скочи зец, па нагне преко поља, а царев син пусти хрте:
«Држи! Не дај!»
А хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевоме сину у руке. Царев син узме голуба те га распори, а то у голубу врабац, а он држ врапца. Кад ухвати врапца, рече му:
«Сад да ми кажеш где су моја браћа.»
А врабац му одговори:
«Одмах иза града твојега оца има једна рекавица, и у оној рекавици имају три шибљике; подсеци оне три шибљике, па удри њима по корену. Одмах ће се отворити гвоздена врата од великога подрума, у ономе подруму има толико људи и старих и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих, и жена и девојака, да можеш населити читаво царство. Онде су и твоја браћа.»
Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину од куда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао све што је било. Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме а хрте уза се, а гајде под пазухо, па свирајући крене овце и пође двору цареву, а девојка поред њега још у страху. Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо. Цар који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те с места у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана.
По том се царев син каже ко је он и од куд је, а цар се онда и сав град још већма обрадује, па пошто царев син навали да иде својој кући, цар му да многе пратиоце и оправи га на пут. Кад буду код оне рекавице, царев син заустави све пратиоце па уђе унутра те подсече оне три шибљике, и удари њима по корену, а гвоздена се врата одмах отворе, кад тамо, а то у подруму свет Божиј. Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата. Излазећи тако један за другим, ето та и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби. Кад већ сав народ изиђе, захвале му што их је попуштао и избавио и отиду сваки својој кући. А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века9.
УПРАЖНЕНИЯ
1. Выберите правильный вариант:
1) Вук скочи иза грма а царев син за њим.
2) Лав скочи иза грма а царев син за њим.
3) Медвед скочи иза грма а царев син за њим.
4) Зец скочи иза грма а царев син за њим.
5) Тигар скочи иза грма а царев син за њим.
2. На кого была похожа аждая?
1) на зайца
2) на змею
3) на кошку
4) на собаку
5) на лису
3. Вставьте нужный глагол:
Онда баба опет притисне грлити и ____________________ дрво.
4. Сколько было гончих псов у царевича?
1) 1
2) 2
3) 3
4) 4
5) 5
5. Вставьте нужный предлог:
Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу ____________________ језеро.
1) у
2) на
3) од
4) са
5) уза
6. Выберите нужное слово:
Мало ____________________, ето ти аждаје!
1) година
2) месец
3) минут
4) недеља
5) час
7. Как переводится фраза?
Не дај!
1) Не давай!
2) Хватай!
3) Не пускай!
4) Отпусти!
5) Убегай!
8. Переведите предложение на сербский язык:
Долго он бродил по горам и ничего не нашёл.
9. Вставьте нужное местоимение:
Изиђи ____________________ на мејдан да се још огледамо!
1) ме
2) ja
3) ми
4) мном
5) мене
10. Заполните таблицу:
именительный падеж ― ти
родительный падеж ― ___________
дательный падеж ― ___________
винительный падеж ― ___________
творительный падеж ― ___________
предложный падеж ― ___________
Дјевојка цара надмудрила
Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер. Она бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно говорити. Дође једном сиромах к цару да му штогођ удијели. Цар га упита окле је и ко га је научио мудро говорити. Ови му одговори окле је и како га је шћер научила.
«А шћер твоја од кога се научила?» упита цар.
Сиромах одговори:
«Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина10.»
Тада му цар даде тридесет јаја и рече му:
«Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пилад, пак ћу је добро даровати. Ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке.»
Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути. Отац је послуша и отиде спавати, а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, иа кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар и рече му:
«Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: «Хај волови, помози Боже да роди варени боб!»
Кад те цар запита како може родити варени боб, а ти реци: као и из варенијех јаја излећи се пилад.»
Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати:
«Хај волови, помози Боже да роди варени боб!»
Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху:
«Сиромаше, како може родити варени боб?»
А он му одговори:
«Као и из варенијех јаја излећи се пилад!»
Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га ухвате и доведу предањ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи:
«Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод. Ако ли не, изгубићеш главу11.»
Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошље да спава обећавајући да ће она све то учинити. Сјутрадан узме мали комад дрвета, пак пробуди оца и рече му:
«На ти ово дрво и понеси га цару нека ми од њега направи куђељу и вретено и стативе и остало што требује, пак ћу ја њему направити све што наређује.»
Сиромах послуша шћер и искаже цару све као што га је она научила. Цар чувши ово зачуди се и стане мислити шта ће чинити, па онда дохвати једну малу чашицу и рече му:
«Узми ову чашицу и понеси твојој шћери нека ми њом пресека море да остане поље.»
Сиромах послуша и плачући понесе шћери ону чашицу и каже јој све што је цар рекао. Ђевојка му рече да остави до сјутра и да ће она све учинити А сјутрадан зовне оца и да му литру ступе и рече:
«Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу ја пресекати море.»
Сиромах отиде и овако цару рече. Цар видећи да је ђевојка много мудрија од њега, заповједи му да је доведе пред њега. А кад је доведе и обоје се поклоне пред њим, онда је цар запита:
«Погоди, ђевојко, шта се може најдаље чути?12»
Ђевојка одговори:
«Најдаље се може чути гром и лаж.»
Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господин запита их:
«Погодите колико ваља моја брада?»
Кад једни стану говорити оволико други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нијесу погодили, пак рече:
«Царева брада ваља колико три кише љетне.»
Цар се зачуди па рече:
«Ђевојка је најбоље погодила.»
Па је онда запита хоће ли бити његова жена. Ђевојка се поклони и рече:
«О царе! Како ти хоћеш нека буде. Само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кад гођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије.»
Цар јој ово одобри и потпише. Пошто паса неколико времена, цар се на њу ражљути и рече јој:
«Не ћу те више за жену, него хајде из мога двора куд знаш!»
Царица му одговори:
«О царе, послушаћу, само ме пусти да преноћим а сјутра ћу поћи.»
Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му:
«Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати!»
Цар се опјани и заспи. Царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину. Кад се цар у пећини пробуди и види ђе је, повиче:
«Ко ме овђе донесе?»
А царица му одговори:
«Ја сам те донијела.»
Цар је упита:
«За што си ти то од мене учинила? Дали ти нијесам рекао да више нијеси моја жена?»
Онда му она извадивши ону карту рече:
«Истина је, о царе, да си ми то казао. Али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом кад од тебе пођем.»
Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор.
УПРАЖНЕНИЯ
1. Выберите правильный вариант:
1) Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод.
2) Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један орден.
3) Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један лавор.
4) Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један вашар.
5) Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један убрус.
2. Что царь дал бедняку?
1) бобы
2) яйца
3) орехи
4) помидоры
5) яблоки
3. Вставьте нужный глагол:
Цар јој ово одобри и ____________________.
4. Сколько бедняк получил яиц?
1) 10
2) 20
3) 30
4) 40
5) 50
5. Вставьте нужный предлог:
Не ћу те више ____________________ жену!
1) дуж
2) ван
3) у
4) поред
5) за
6. Выберите нужное слово:
Царева ____________________ ваља колико три кише љетне.
1) ложа
2) брада
3) рана
4) папуча
5) крв
7. Как переводится фраза?
Ко ме овђе донесе?
1) Кто мне пригнал овец?
2) Кто ко мне пришёл?
3) Кто ко мне пришёл с доносом?
4) Кто меня сюда привёз?
5) Мне привезут овец?
8. Переведите предложение на сербский язык:
Зачем ты это со мной сделала?
9. Вставьте нужное местоимение:
Пак ћу ја ____________________ направити све што наређује.
1) његов
2) њега
3) њему
4) он
5) његова
10. Заполните таблицу:
именительный падеж ― ___________он
родительный падеж ― ___________
дательный падеж ― ___________
винительный падеж ― ___________
творительный падеж ― ___________
предложный падеж ― ___________
Дјевојка бржа од коња
Била је некака ђевојка која није рођена од оца и мајке, него је начиниле виле од снијега извађена из јаме бездање према сунцу Илијнскоме. Вјетар је оживио, роса је подојила, а гора лишћем обукла и ливада цвијећем накитила и наресила. Она је била бјеља од снијега13, руменија од ружице, сјајнија од сунца, да се таке на свијету рађало није нити ће се рађати.
Она пусти глас по свијету да ће у тај и у тај дан на томе и на томе мјесту бити тркија, па који је младић на коњу претече да ће бити његова. Ово се у мало дана разгласи по свему свијету, те се просаца скупи хиљаде на коњма. И сам царев син дође на тркију.
Ђевојка стане на биљегу и сви просиоци нареде се на коњма а она између њих без коња, него на својијем ногама, па им онда рече:
«Ја сам онамо поставила златну јабуку, који најприђе до ње дође и узме је, ја ћу бити његова. А ако ја прва к њој дођем и узмем је приђе вас, знадите да ћете ви сви мртви на оно мјесто остати, него пазите добро што чините.»
Коњаници сви се погледају и сваки се у себе уздаше да ће задобити ђевојку, па рекоше између себе:
«Знамо одиста да не ће она ни једноме од нас на ногама одбјећи, него неко од нас.»
Те тако кад ђевојка руком о руку пљасну, сви потекоше у један трем. Кад је било на по пута, богме ђевојка одвојила бјеше, јер пусти некака мала крила испод пазуха14. У то укори један другога, те приошинуше и ободоше коње, и пристигоше ђевојку.
Кад она виђе, извади једну длаку из главе, те баци и они исти час узрасте страшна гора да не знадоше просци ђе ће ви куда ће, но тамо амо те за њом, а она опет далеко им одвојила, а они ободи коње и опет је стигоше.
А кад ђевојка виђе злу и гору, пусти једну сузу, док – букнуше страшне ријеке, те се за мало сви не потопише, за ђевојком нико више не пристајаше до самога царева сина, те он плиј на коњу те за њом, али пошто виђе да му је ђевојка одмакла, закле је три пута именом Божјим да стане и она стаде на ономе мјесту на којему се нађе. Онда је он ухвати, те за се на коња врже, и преплива на сухо, па се упути једном планином дома, али кад дође у највисочију планину, обазре се, кад ли му ђевојке нема.
УПРАЖНЕНИЯ
1. Выберите правильный вариант:
1) Гора је подојила, а роса лишћем обукла и ливада цвијећем накитила и наресила.
2) Вјетар је оживио, ливада је подојила, а гора лишћем обукла и роса цвијећем накитила и наресила.
3) Вјетар је оживио, роса је подојила, а ливада лишћем обукла и гора цвијећем накитила и наресила.
4) Вјетар је оживио, роса је подојила, а гора лишћем обукла и ливада цвијећем накитила и наресила.
5) Роса је оживила, гора је подојила, а ливада цвијећем накитила и наресила.
2. Что нужно было взять женихам?
1) стальной клинок
2) хрустальную туфельку
3) веретено
4) волшебную метлу
5) золотое яблоко
3. Вставьте нужный глагол:
Коњаници сви се ____________________ и сваки се у себе уздаше да ће задобити ђевојку
4. Сколько было женихов?
1) сто
2) несколько сотен
3) тысяча
4) несколько тысяч
5) миллион
5. Вставьте нужный предлог:
Она пусти глас ____________________ свијету.
1) ван
2) иза
3) осим
4) по
5) близу
6. Вставьте нужное слово:
Те тако кад ђевојка руком о ____________________ пљасну, сви потекоше у један трем.
7. Как переводится фраза?
Она пусти глас по свијету.
1) Она сорвала голос.
2) Она пустила весть по свету.
3) Она заголосила.
4) Она пошла по свету.
5) Она включила свет.
8. Переведите предложение на сербский язык:
Когда увидела девушка эту беду, обронила одну слезинку.
9. Вставьте нужное местоимение:
Онда ____________________ он ухвати, те за се на коња врже.
1) је
2) ју
3) јој
4) њоме
5) њој
10. Заполните таблицу:
именительный падеж ― она
родительный падеж ― ___________
дательный падеж ― ___________
винительный падеж ― ___________
творительный падеж ― ___________
предложный падеж ― ___________
Чардак ни на небу ни на земљи
Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и чувао као очи у глави. Кад ђевојка одрасте, једно вече замоли се оцу своме да јој допусти да изиђе с браћом мало пред двор у шетњу, и отац јој допусти. Али тек што изиђе пред двор, у један мах долети из неба змај шчепа ђевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они ради своју сестру потражити. Отац им допусти да иду да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба за пут, и тако они отиду.
По дугоме путовању наиђу на један чардак, који нити је на небу ни на земљи15. Дошавши онђе, помисле да не ће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану договарати како би се уњ попели, и послије дугога промишљавања и договора, договоре се да један од њих свога коња закоље, и од коже коњске да окроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би се уз њу пети могли. Млађа два брата реку најстаријему да он свога коња закоље, але он не шћедне, па ни средњи не шћедне, онда најмлађи закоље свога, од коже његове окроји опуту, један крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак. Кад дође да се пењу уз опуту, опет најстарији и средњи не шћедну се пети, него се попне најмлађи.
Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу. И тако наиђе па једну собу у којој види своју сестру ђе сједи а змај јој метнуо главу на крило па спава а она га биште. Она кад види брата својега, уплаши се16 и дочне га тихо молити да бјежи док се није змај пробудио, али он не шћедне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто ђе га је он ударио па рече ђевојци:
«Баш овђе ме нешто уједе17.»
Кад он то рекне, а царев га син још једном удари у главу, а змај опет рече ђевојци:
«Опет ме нешто овђе уједе.»
Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а царева га кћи стури с крила, па притрчи брату своме, те се с њиме пољуби, па онда узевши га за руку стане га водити кроз све собе.
Најприје га уведе у једну собу у којој је био један вран коњ18 за јаслима привезан с цијелијем такумом од чистога сребра. По том га одведе у другу собу, у којој је за јаслима стајао бијел коњ с такумом од сухога злата. Најпослије га одведе и у трећу собу ђе је за јаслима био кулатаст коњ и на њему такум драгијем камењем искићен. Кад прође те собе, онда га сестра одведе у једну собу у којој је ђевојка једна сједила за златнијем ђерђефом и златном жицом везла. Из те собе одведе га у другу у којој је друга ђевојка златне жице испредала. А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер кљуцала.
Све ово обишавши и виђевши врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче на поље и баци на земљу а браћа кад га виде, умало их грозница не ухвати. По том најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи, иа онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе намијени.
Браћа његова завидећи му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио, пресјеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца, и преобуку га и мјесто брата свога оцу поведу, а сестри својој и ђевојкама оштро запријете да никоме не казују шта су они учинили.
Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем ђевојкама жене. Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше на вранца, па баш кад су сватови из цркве излазили долети међу њих, те свога брата, младожењу, удари мало буздованом у леђа да се одмах с коња преметнуо, па онда одлети опет натраг у чардак. Кад дозна да му се средњи брат жени а он у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет одлети.
Ücretsiz ön izlemeyi tamamladınız.
