Kitabı oku: «Лучшие сербские сказки / Најбоље српске бајке», sayfa 6
Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати:
«Хај волови, помози Боже да роди варени боб!»
Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху:
«Сиромаше, како може родити варени боб?»
А он му одговори:
«Као и из варенијех јаја излећи се пилад!»
Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га ухвате и доведу предањ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи:
«Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод. Ако ли не, изгубићеш главу11.»
Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошље да спава обећавајући да ће она све то учинити. Сјутрадан узме мали комад дрвета, пак пробуди оца и рече му:
«На ти ово дрво и понеси га цару нека ми од њега направи куђељу и вретено и стативе и остало што требује, пак ћу ја њему направити све што наређује.»
Сиромах послуша шћер и искаже цару све као што га је она научила. Цар чувши ово зачуди се и стане мислити шта ће чинити, па онда дохвати једну малу чашицу и рече му:
«Узми ову чашицу и понеси твојој шћери нека ми њом пресека море да остане поље.»
Сиромах послуша и плачући понесе шћери ону чашицу и каже јој све што је цар рекао. Ђевојка му рече да остави до сјутра и да ће она све учинити А сјутрадан зовне оца и да му литру ступе и рече:
«Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу ја пресекати море.»
Сиромах отиде и овако цару рече. Цар видећи да је ђевојка много мудрија од њега, заповједи му да је доведе пред њега. А кад је доведе и обоје се поклоне пред њим, онда је цар запита:
«Погоди, ђевојко, шта се може најдаље чути?12»
Ђевојка одговори:
«Најдаље се може чути гром и лаж.»
Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господин запита их:
«Погодите колико ваља моја брада?»
Кад једни стану говорити оволико други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нијесу погодили, пак рече:
«Царева брада ваља колико три кише љетне.»
Цар се зачуди па рече:
«Ђевојка је најбоље погодила.»
Па је онда запита хоће ли бити његова жена. Ђевојка се поклони и рече:
«О царе! Како ти хоћеш нека буде. Само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кад гођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије.»
Цар јој ово одобри и потпише. Пошто паса неколико времена, цар се на њу ражљути и рече јој:
«Не ћу те више за жену, него хајде из мога двора куд знаш!»
